Klik hemija : Primena, Reference, Spoljašnje veze Википедија

Klik hemija

Klik hemija je oblast hemije koja je prilagođena za generisanje supstanci putem brzog i pouzdanog spajanja malih jedinica. Smatra se da je Bari Šejples ostavio prve zapise o ovom polju 2001. godine.^[1]^[2]

Klik hemija obuhvata znatan broj reakcija, koje su preferentno: modularne, imaju širok opseg, daju visoke hemijske prinose, generišu neštetne nusprodukte, stereospecifne su i fiziološki stabilne.

Primena

Klik hemija ima mnoštvo oblika primene. Neki od njih su:

Separacija dvodimenzionom gelnom elektroforezom^[3]
preparativna organska sinteza 1,4-supstituisanih triazola
modifikacija peptidnih funkcija triazolima
modifikacija prirodnih produkata i lekova
otkrivanje lekova
makrociklizacija koristeći Cu(I) katalizovane triazolne reakcije
modifikacija DNK i nukleotida putem triazolne ligacije
supramolekulska hemija: kaliksareni, rotaksani, i katenani
dizajn dendrimera
Ugljeno hidratni klasteri i konjugacija putem Cu(1) katalizovanih reakcija triazolne ligacije
polimeri
nauka o materijalima
nanotehnologija,^[4]
Biokonjugacija, npr. azidokumarin.

Reference

^ H. C. Kolb, M. G. Finn and K. B. Sharpless (2001). „Click Chemistry: Diverse Chemical Function from a Few Good Reactions”. Angewandte Chemie International Edition. 40 (11): 2004—2021. PMID 11433435. doi:10.1002/1521-3773(20010601)40:11<2004::AID-ANIE2004>3.0.CO;2-5.
^ R. A. Evans (2007). „The Rise of Azide–Alkyne 1,3-Dipolar 'Click' Cycloaddition and its Application to Polymer Science and Surface Modification”. Australian Journal of Chemistry. 60 (6): 384—395. doi:10.1071/CH06457.
^ Ilya A. Osterman; Alexey V. Ustinov; Denis V. Evdokimov; Vladimir A. Korshun; Petr V. Sergiev; Marina V. Serebryakova; Irina A. Demina; Maria A. Galyamina; Vadim M. Govorun; Olga A. Dontsova (2013). „A nascent proteome study combining click chemistry with 2DE” (PDF). PROTEOMICS. 13 (1): 17—21. PMID 23161590. doi:10.1002/pmic.201200393. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2015. г. Приступљено 24. 03. 2015.
^ John E. Moses & Adam D. Moorhouse (2007). „The growing applications of click chemistry”. Chem. Soc. Rev. 36 (36): 1249—1262. PMID 17619685. doi:10.1039/b613014n.