Павле IV Цариградски

Павле IV Цариградски (јез-гр| Παυλος Δ; ? - 784), познат и као Павле Нови, је био цариградски патријарх у периоду од 780. до 784. године.

У младости је био поборник иконоборства, али је касније прихватио поштовање икона. Након избора за патријарха сазвао сабор Седми васељенски сабор у Никеји, са циљем да се осуди иконоборство и у Бизантском Царству поново призна поштовање икона. Пре него што је сабор, познат и као Други никејски сабор одржан, Павле се тешко разболео, повукао се у манастир, где је убрзо умро. На месту патријарха наследио га је Тарасије Цариградски.^[1]^[2]

Извори

^ The Orthodox Church in the Byzantine Empire, J. M. Hussey, Clarendon Press, Oxford, 1986.
^ СВЯТИТЕЛИ АЛЕКСАНДР, ИОАНН И ПАВЕЛ, ПАТРИАРХИ КОНСТАНТИНОПОЛЬСКИЕ

Цариградски патријарси

Епископи
(до 330)

Андреј
Стахије
Онисим
Поликарп I
Плутарх
Седекион
Диоген
Елвтерије
Феликс
Поликарп II
Атенодор
Евазије
Лаврентије
Алипије
Пертиније
Олимпијан
Марко I
Филаделфије
Киријак I
Кастиније
Евгеније I
Тит
Дометије
Руфин
Проб
Митрофан
Александар

Архиепископи
(330—451)

Патријарси

Источно римско царство (451—1453)	Анатолије Генадије I Акакије Фравита Јефимије Македоније II Тимотеј I Јован II Епифаније Антим Мина Евтихије Јован III Јован IV Посник Киријак II Тома Сергеј I Пир Павле II Петар Тома II Јован V Константин I Теодор I Георгије I Павле III Калиник I Кир Јован VI Герман I Анастасије Константин II Никита I Павле IV Тарасије Нићифор I Теодот I Антоније I Јован VII Методије I Игњатије I Фотије I Стефан I Антоније II Никола I Јефтимије I Стефан II Трифун Теофилакт Полиевкт Василије I Антоније III Никола II Сисиније II Сергеј II Евстахије Алексеј Михајло I Константин III Јован VIII Козма I Евстратије Никола III Јован IX Лав Михајло II Козма II Никола IV Теодот II Неофит I Константин IV Лука Михајло III Каритон Теодосије I Василије II Михајло II Леонтије Доситеј Георгије II Јован X Михајло IV Теодор II Максим II Манојло I Герман II Методије II Манојло II Арсеније Нићифор II Герман III Јосиф I Јован XI Георгије II Атанасије I Јован XII Нифонт I Јован XIII Герасим I Исак Јован XIV Исидор I Калист I Филотеј I Макариј I Нил Антоније IV Калист II Матеј I Јефтимије II Јосиф II Митрофан II Георгије III Атанасије II
Османско царство (1453—1923)	Генадије II Исидор II Софроније I Јоасаф I Маркус II Симеон Дионисије I Рафаел I Максим III Нифонт II Максим IV Јоаким I Пахомије I Теолептус I Јеремија I Јоакиниј I Дионисије II Јоасаф II Митрофан III Јеремија II Пахомије II Теолепт II Матеј II Гаврило I Теофан I Мелетије I Неофит II Рафаел II Кирило I Тимотиј II Георгије IV Антим II Кирило II Атанасије III Неофит III Партеније I Партеније II Јоаникије II Кирило III Пајсије I Партеније III Гаврило II Партеније IV Дионисије III Климент I Методије III Дионисије IV Герасим II Атанасије IV Јаков Калиник II Неофит IV Гаврило III Неофит V Кипријан Атанасије V Кирило IV Козма II Јеремија III Калиник III Пајсије II Серафим I Неофит VI Кирило V Калиник IV Серафим II Јоаникије III Самуило I Мелетије II Теодосије II Софроније II Гаврило IV Прокопије I Неофит VII Герасим III Георгије V Калиник V (IV) Јеремија IV Кирило VI Евгеније II Антим III Крисант I Агатангел I Константин I Константин II Георгије VI Антим IV Антим V Герман IV Мелетије III Антим VI Кирило VII Јоаким II Софроније III Јоаким III Јоаким IV Дионисије V Неофит VIII Антим VII Константин V Герман V Мелетије IV
Турска Република (од 1923)	Георгије VII Константин VI Василије III Фотије II Венијамин I Максим V Атинагора Димитрије I Вартоломеј I