Gemin
Gemin (grčki: Γεμίνος, latinski: Geminus), verovatno sa ostrva Rodos, bio je grčki astronom i matematičar, moguće da je živeo u 1. veku pne.. Sačuvano je njegovo delo sa astronomskom temom, Uvod u Fenomene, koje je bilo namenjeno učenicima kao uvodni udžbenik. Takođe je napisao jedno delo o matematici, od kojeg su sačuvani samo fragmenti, zahvaljajući citatima kod kasnijih autora.
Život
O Geminovom životu se ništa ne zna. Čak nije sigurno ni da je rođen na Rodosu, ali pominjanje planina sa tog ostrva u njegovim astronomskim delima sugeriše da je radio tamo. Ni datumi njegovog života nisu izvesniji. Jedan pasaž iz njegovih dela pominje Lutajuću godinu egipatskog kalendara iz vremena 120 godina pre njegovog, čime je implicirana godina 70. pne. kao datum nastanka,[1] što bi se slagalo sa idejom da je mogao biti Posidonijev učenik, ali sugerisana je i mnogo kasnija godina, 50. n.e..[2]
Na Mesecu postoji krater nazvan po njemu.
Astronomija
Jedino sačuvano Geminovo delo je "Uvod u Fenomene" odn. "Pojave", (grčki: Εἰσαγωγὴ εἰς τὰ Φαινόμενα), koje se često skraćeno naziva Isagoge. Ova uvodna knjiga o astronomiji, zasnovana na delima ranijih astronoma, poput Hiparha, bila je zamišljena za podučavanje studenata koji tek počinju s predmetom. Gemin u njoj opisuje zodijak i kretanje Sunca; sazvežđa; nebesku sferu; dane i noći, izlaske i zalaske zodijačkih znakova; lunisolarne periode i njihovu primenu u kalendarima; Mesečeve mene; pomračenja; zvezdane faze; zemaljske zone i geografska mesta; i ludost predviđanja meteoroloških prilika na osnovu zvezda.[3]
Takođe je napisao komentar na Posidonijevo delo O Meteorologiji. Fragmente ovog komentara je sačuvao Simplicije u njegovom komentaru na Aristotelovu Fiziku.
Matematika
Gemin je dosta pisao i o matematici, uključujući sveobuhvatnu Doktrinu Matematike (ili Teoriju Matematike)[4]. Iako je ovo delo izgubljeno, neke izvatke su sačuvali Proklo, Eutocije i dr. Matematiku je podelio u dve oblasti: "mentalnu" (grčki: νοητά) i "opažljivu" (grčki: αἴσθητα), ili drugim rečima, čistu i primenjenu matematiku. U prvu kategoriju je stavio geometriju i aritmetiku (uključujući teoriju brojeva); u drugu kategoriju je stavio mehaniku, astronomiju, optiku, geodeziju, kanoniku (muzičku harmoniju) i logistiku. Duge izvatke iz njegovog dela je sačuvao i Al-Nayrizi u svom komentaru na Euklidove elemente.
Fusnote originala
- ↑ Dicks, D., Dictionary of Scientific Biography. New York. (1970).
- ↑ Neugebauer, O., A History of Ancient Mathematical Astronomy. New York. (1975).
- ↑ Evans, J., The History and Practice of Ancient Astronomy, page 91. Oxford University Press. (1998).
- ↑ Heath, T., A Manual of Greek Mathematics, Dover Publications. (2003).
Bibliografija
(na engleskom:)
- Evans, J.,, Berggren, J., Geminos's Introduction to the Phenomena. A Translation and Study of a Hellenistic Survey of Astronomy. (Princeton University Press, 2006.) (This is the first complete English translation of this book.)
Eksterni linkovi
(na engleskom:)
- Technology Museum of Thessaloniki Entry Arhivirano 2002-06-23 na Archive.is-u
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Gemin – biografija”. MacTutor History of Mathematics archive. (en)
- PDF scans of Manitius' edition of the Geminus' Elementa Astronomiae ("Elements of Astronomy") - public domain (Classical Greek with German translation)]
- p
- r
- u
Grčka astronomija
Akorej • Aglaonika • Agripa • Anaksimandar • Andronik • Apolonije • Arat • Aristarh • Aristil • Atal • Autolik • Bion • Kalip • Kleomed • Kleostrat • Konon • Eratosten • Euktemon • Eudoks • Gemin • Heraklid • Hiketa • Hiparh • Hipokrat • Hipsikle • Menelaj • Meton • Enopid • Filip • Filolaj • Posidonije • Ptolemej • Piteas • Seleuk • Sozigen Aleksandrijski • Sozigen Peripatetičar • Strabon • Thales • Teodosije • Teon Aleksandrijski • Teon iz Smirne • Timoharis
Almagest • O veličinama i razdaljinama (Hiparh) • O veličinama i razdaljinama (Aristarh) • O nebesima (Aristotel)
Antikiterski mehanizam • Obručasta sfera • Astrolab • Dioptra • Ekvatorski prsten • Gnomon • Zidni kvadrant • Trikvetrum
Kalipov ciklus • Nebeske sfere • Latitudni krug • Kontra-Zemlja • Deferent i epicikl • Ekvant • Geocentrizam • Heliocentrizam • Hiparhov ciklus • Metonov ciklus • Oktaeteris • Solsticij • Sferična Zemlja • Sublunarna sfera • Zodijak
Evropska astronomija • Indijska astronomija • Islamska astronomija
