Farmakokinetičke interakcije

Farmakokinetičke interakcije su interakcije između istovremeno primenjenih lekova, koje se odigravaju na svim farmakokinetičkim parametrima (resorpcija, distribucija, metabolisanja i izlučivanje). Dva leka istovremeno primenjena mogu promeniti dejstvo jedan drugom (tako npr. lek „A“ menja koncentraciju leka „B“ koji stiže na mesto delovanja).^[1]

Interakcija na nivou resorpcije

Na nivou resorpcije interakcija lekova može biti:^[2]

Usporena resorpcija, Nastaje istovremenom primenom lekova koji inhibišu pražnjenje želuca (npr. atropin ili opijati). Takođe dodavanje adrenalina lokalnim anestetičkim sredstvima usporava njihovu resorpciju sa mesta ubrizgavanja, usled vazokonstrikcije krvnih sudova.
Ubrzana resorpcija Nastaje nakon primene nekih lekova, kao što su npr. metoklopramidi.
Smanjena resorpcija, može biti posledica hemijskih reakcija, kao što je reakcija između kalcijuma i tetraciklina. Takođe, npr hlestiramin može stupiti u interakciju sa varfarinom i digoksinom i na taj način smanjiti njihovu resorpciju.

Interkacija na nivou distribucije

Jedan lek može da promeni distribuciju drugog, istovremeno primenjenog leka. Tako npr. povećanje slobodne frakcije jednog leka u plazmi (zbog njegovog istiskivanja iz veze sa belančevinama plazme) najčešće se reguliše povećanom eliminacijom. Na taj način uspostavlja se ista ukupna koncentracija leka kao i pre primene „istiskivača“ iz veze sa belančevinama plazme. Ove interakcije su retko od kliničkog značaja.

Promena distribucije može imati i klinički značaj u sledećim slučajevima;^[2]

Pojava toksičnosti izazvana prolaznim (tranzitornim) povećanjem koncentracije slobodne frakcije leka, do uspostavljanja novog - engl. „steady state“.
Ako se doza leka određuje prema koncentraciji leka u plazmi, pre pojave interakcije (pre primene „istiskivača“).
Ako istovremeno primenjeni lek usporava eliminaciju prvog leka, tako da se koncentracija prvog leka u plazmi povećava u toku dužeg vremena i dovodi do toksičnosti.

Interakcije na nivou metabolisanja

Preko 200 lekova indukuje mikrozomne enzime u jetri i na taj način smanjuje koncentraciju i efikasnost istovremeno primenjenih lekova. Ovom indukcijom može da se razvije (sporo) tolerancija na supstrate odgovarajućih enzima.

Interakcija na nivou izlučivanja

Na nivou izlučivanja lekova najznačajniji mahanizmi su;^[2]

Promena protoka mokraće i/ili promena pH. Promena pH mokraće se koristi u cilju povećanja izlučivanja slabo kiselih materija, kao mera u lečenju trovanja ovim materijama (npr trovanja aspirinom ili barbituratima)
Inhibicija tubularne sekrecije Neki lekovi (vidi tabelu lekova u nastavku teksta) inhibišu tubularnu sekreciju (npr probenecid, inhibira sekreciju penicilina), što produžava njihovo dejstvo.
Promena vezivanja za albumine plazme (što dovodi do promena vrednosti filtracije)

Izvori

↑ Laurence D R, Bennet R N, Brown M J, Clinical Pharmacology, eight edition, Churchill Livingstone 1998.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Anđelković D i sar. Racionalna savremena farmakoterapija, u Primenjena istraživanja u razvoju lekova, 14 Kongres lekara Srbije, Beograd 2000.

Literatura

MA Cos. Interacciones de fármacos y sus implicancias clínicas. In: Farmacología Humana. Chap. 10, pp. 165–176. (J. Flórez y col. Eds). Masson SA, Barcelona. 1997.