Elektrofoni instrumenti

Muzički instrumenti^[1] su sredstva pomoću kojih muzičari stvaraju muziku u živom izvođenju. Najtačnija i najpreciznija podela muzičkih instrumenata,^[2] zavisno od građe i načina dobijanja tona i zvuka, je sledeća^[3]:

1. Membranofoni ili opnozvučni instrumenti

2. Idiofoni instrumenti

3. Kordofoni, hordofoni ili žičani instrumenti

4. Aerofoni instrumenti

5. Elektrofoni, eterofoni ili elektronski (elektroakustički) instrumenti

Elektrofoni, eterofoni ili elektronski (elektroakustički) instrumenti (grč. elektron = ćilibar, trljnjem se stvara statički elektricitet - elektricitet, tj. elektronika u ovim instrumentima sudeluje; ital. strumenti elettrofoni, engl. electro[pho]nic; fr. instruments électroniques, nem. elektro[pho]nische Instrumente)^[4] – to su novi muzički instrumenti koji su se pojavili početkom 20. veka i koji su stalno u ekspanziji. Kod njih ton nastaje elektroakustičkim putem, pomoću ton-generatora, oscilatornih kola i raznih tehničkih uređaja. Čuju se preko zvučnika.

Tu spadaju elektronski instrumenti kao što su: elektrokord, električna gitara, vibrafon, elektronske orgulje (Hemond-orgulje, engl. Hammond organ)^[5] i danas vrlo popularni sintesajzeri.

Kombinacijama raznih boja, moguće je stvaranje novih, do danas nepoznatih boja i zvukova kao što su (trautonium i martenoovi talasi).

Prikažimo samo neke elektrofone instrumente:

• 
  Vibrafon  Play^?/i
• 
  Električna gitara  Play^?/i
• 
  Trautonium
• 
  Hemond-orgulje  Play^?/i
• 
  Teremin  Play^?/i
• 
  Sintesajzer  Play^?/i
• 
  MIDI kontroler
• 
  Martenoovi talasi

• Podela muzičkih instrumenata
• Muzički instrumenti
• Štimovanje
• Intonacija
• Muzička produkcija i snimanje zvuka
• Instrumentalista

Elektrofoni instrumenti na Wikimedijinoj ostavi