Дружетићи

Дружетићи
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011)	703
Положај
Координате	44°01′23″N 20°09′11″E / 44.023166°N 20.153166°E / 44.023166; 20.153166
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	497 m
Дружетићи Дружетићи (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Координате: 44° 01′ 23" СГШ, 20° 09′ 11" ИГД Дружетићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 703 становника (према попису из 1991. било је 866 становника).

Дружетићи, заједно са својом варошицом Каменицом, удаљени су од Горњег Милановца 43 км. Налазе се на старом путу за Пожегу, на подручју ужичке Црне горе, на надморској висини од 480 до 660 м и површини од 3.154 ха

Демографија

У насељу Дружетићи живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,2 година (46,7 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 221 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

У деветнаестој књизи "Насеља и порекло становништва" (издање 1925 г.) наводи се "јака и снажна породица из Роваца у Црној Гори, немирна и врло плодна - Ћајићи на Косама". Њих је неколико презимена, на Косама и у планини: Tанасковићи, Милосављевићи, Трифуновићи, Нешковићи и Маринковићи. 33 куће, славе светог Луку. Косе су део села Дружетићи према Богданици а изнад Каменице, друмског насеља на реци Каменици под Руевцем. О фамилији Танасковић из Дружетића остало је сећање почев од Сима и Танаска - Симеуновог и Максимовог оца. Симеун Танасковић и жена му Марија изродили децу: Радисава, Миливоја, Николу, Танасија и кћи Савку. Ова породица имала је од имања: кућу и зграду, њиву од1/2 плуга, 2 ливаде, 2 косе, забран, 1 пуг. За пореске обавезе одређено им је да по имању спадају у I класу а по приходу у IV класу, те су имали обавезу од 11 цесарских дуката платити за 1863 годину. Како се рачуна да су насељавања у овом крају била пре 1804 године, то се Симеун и брат му Максим родише у Дружетићима. Симеун и Марија су, забележено је, били добростојећи, помиње се да су и он и жена му Марија имали по коња.

Никола Танасковић, један од синова Симеунових, и жена му Јока, имали су петоро деце: Раденка, Радомира, Милића, Илију и кћи Драгињу, удату Каљевић. Деца Николиног сина Радомира: Милојко, Симеун, Миодраг, Адам и кћи Милена, удата Милетић, сећали су се како је њих једанаесторо живело у једној "згради". Танасковића данас има свуда, од Дружетића, Пожеге, Чачка, Београда ... У Дружетићима су Милојков син Мића и жена Доца са сином Милованом и снајом Душицом, чија су деца у Чачку и Београду.

У Пожеги су синови Миодрага и жене му Радмиле од Перишића из Добродола: Раде Танасковић са женом Милицом - деца су им у Пожеги и у Београду, и брат му Мире са женом Мирјаном - деца су им у Београду. У Чачку су Симеунови синови Зоран и Славко са породицом...

Овде се налазе и Кућа породице Раичевић и Крајпуташ Игњату Влашковићу.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

ИСТОРИЈА

Почетак стварања насеља Каменица пада пред крај XVII i početak XVIII века, то су се Косе насељавале барем у то време. Породице из Црне Горе су се углавном досељавале из економских разлога тражећи за себе простор који је у овим крајевима створен повлачењем становништва које је током турске окупације исламизовано. Крајем XVII муслиманске породице растурали су и хајдуци те су се оне исељавале тако да Први устанак 1804 није затекао у селу муслиманске фамилије. Досељавања новог становништва су била спора, породице су се селиле према распитивању и искуству оних који су стигли, највише из Старог Влаха и Црне Горе. Досељавањем, и саме породице, у највећем живећи у задругама, су се разгранавале а крсно име није припадало домаћину него дому и баштини. До промене презимена долазило је и одласком на мираз или усиновљавањем. Досељавања су вршена на простору који је био општа својина, док се није почела земља обрађивати и воћњаци садити, за својину се није тежило. У књизи спахијских прихода у рани, плаћало се кукурузом, доста ређе и пшеницом. Лети је стока терана на испашу у планину. Подаци говоре да је становништво држало овце, козе, свиње, говеда, ретко је ко имао коња. Воћарство се почело развијати око 1850 г. Својина се тада водила као: приватна, сеоска, општинска и државна. Крај је био сиромашан па су људи ишли у печалбу, углавном у групи од осам радника од којих се један старао о групи као њен вођа.

Дружетићи су на левој обали речице Каменица, подигнути на Маљен и Сувобор. На истоку, поток их одваја од Прањана. Под Риором су им закоси и ливаде..

Насеље овог краја се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Каменица. О настанку имена Дружетићи нема сигурних података. До 1991. године Каменица и Дружетићи били су једно село. Тада су се поделили и свако од њих добило је статус села.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1239 [1] 1953. 1415 1961. 1311 1971. 1220 1981. 1041 1991. 866 864 2002. 714 703

Референце

Спољашње везе

Портал Србија

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)